|
Web aplikacije
| |
| Valentino | Date: Saturday, 2011-07-09, 2:59 PM | Message # 1 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 186
Status: Offline
| Web aplikacije
Uvod
Iskreno sam ubeden da je svrha svake tehnologije da zadovolji odredenu ljudsku
potrebu. Cim se to promeni, bilo da tehnologija postane sama sebi svrha,
spomenuta potreba nestane, nade se kvalitetnija ili jeftinija tehnologija koja
resava isti zadatak ili se desi nesto trece ta tehnologija jednostavno umire. Tako
su pogon na elektricnu energiju i motori sa unutrasnjim sagorevanjem zamenili
parnu masinu, tako je telefonija zamenila telegraf i tako dalje i tako dalje.
Ono sto je bitno u celoj prici je da se stvari menjaju. Uvek. Ljudske potrebe se
menjaju, nestaju, sire se ili smanjuju... A tehnologije za njihovo resenje prate te
promene, evoluiraju i generalno teze da budu bolje, isplativije, jednostavnije,
zdravije... To je prirodan tok stvari i dobro je sto je tako. Da je drugacije ne bi
valjalo.
>
Internet kao tehnologija (tacnije skup tehnologija) nije nimalo drugaciji, bar kada
se podvuce crta i uklopi se u opstu pricu. I on evoluira, raste, menja se, a
zanimljivo je da se to desava daleko brze nego kod vecine tehnologija koje su mu
prethodile. Internet je za par godina napravio rast za koji je mnogim
tehnologijama pre njega bilo potrebno i po par decenija (televizija i radio na
primer).
Pored velike brzine kojom raste zanimljivo je i to da dobar procenat posetilaca
(njih oko 60%) vreme na internetu provodi na ustrb vremena koje su ranije
provodili ispred televizora ili citajuci stampu. Prema nekim istrazivanjima, sam
Internet preti da pretekne medijume kao sto su televizija i stampa u visoko
urbanim sredinama kao sto su veliki gradovi u razvijenim zemljama.
Ovakav razvoj stvari je potpuno razumljiv. Internet je pre svega osmisljen za
razmenu informacija. Zahvaljujuci svojoj fleksibilnosti i dinamici kojom se
racunari razvijaju uspeo je da ukombinuje stvari koje su do tada bile nezamislive.
Uspesna kombinacija multimedijalnog sadrzaja kao sto je recimo video i teksta
nije se mogla jednostavno izvesti nigde drugde. A to je na webu danas sasvim
normalno... Citate portfolio nekog studija i onda klikom na jedan link gledate
snimak njihovog studia i zaposlenih kako rade. Ili cak na sajtu sa vestima citate o
strasnoj nepogodi negde u svetu i istovremeno se streamuju snimci sa lica mesta.
Da ne spominjem Flash sajtove gde se pored bogate grafike i interakcije cesto vrti
i muzika i slicno.
Web je jednostavno sadrzajno bogat medijum. Tu je akcenat kod njega, na
sadrzaju. Tako je osmisljen i evoluirao je u odlican, danas mozda cak i najbolji
izvor informacija.
|
| |
| |
| Valentino | Date: Saturday, 2011-07-09, 2:59 PM | Message # 2 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 186
Status: Offline
| Pored samog sadrzaja koga na webu ima u ogromnim kolicina Internet se razvio i
u specifican usluzni medijum, gde ljudi mogu da upravljaju dokumentima,
pretrazuju razne baze podataka, medusobno komuniciraju i tako dalje, a sve to uz
pomoc samo web browsera. Danas su uobicajeni sajtovi gde se mozete ulogovati,
podesiti izgled sajta prema svojim potrebama, pretrazivati brzo i jednostavno
arhive, vrsiti razne kalkukacije i konverije i slicno. Takve stvari su danas
definitvno deo online svakodnevice.
Danas vam nije potreban ICQ klijent da biste caskali pomocu ovog protokola, nije
vam potreban desktop agreagator da biste pratili promene na sajtovima koji
omogucavaju sindikaciju, nije vam potreban cak ni email klijent da biste koristili
email. Sve sto vam je potrebno je browser.
Zbog specificnosti okgruzanja u kome se aplikacija koje pruzaju takve usluge one
same predstavljaju poseban tip aplikacija: web aplikacije.
Web aplikacije
Jedna od najupecatljivijih karakteristika Interneta je njegova dinamicnost i
brzina kojom se stvari na njemu menjaju. Sto se neki sajt cesce menja i sto vise
raste potrebno je vise i vise vreme da se odredene izmene naprave. Tu, a i na
mestima gde je potrebno specificno ponasanje sajta1 staticne stranice zamenjuju
dinamicke stranice. Najociglednija razlika medu njima je sto dinamicke stranice
mogu da odgovare na zahtev korisnika umesto da se samo prikazuju onakvima
kakvim ih je neko napravio.
Kada vi, recimo, zatrazite arhivu vesti za mesec januar 2005. godine na nekom
sajtu generalno se mogu desiti dve stvari:
- da budete usluzeni stranicom koju je neko (covek) napravio – video koje
su vesti objavljene u januaru i rucno napravio tu
- da aplikacija razume da trazite vesti za spomenuti mesec, automatski ih
pronade i odvoji i prikaze vam ih
Prednosti drugog pristupa su ocigledne, posebno ako imate na umu da neki
sajtovi mogu da budu toliko veliki da je potrebna mala armija ljudi kako bi ga
odrzavali. Naravno, treba napomenuti da na "klasican" nacin neke stvari ni ne
mogu biti napravljene (webmail aplikacija na primer).
Scenario po kome funkcionisu web aplikacije je prilicno jednostavan. Vi (vas
browser) saljete zahtev web serveru koji podatke prosleduje web aplikaciji, ona ih
obradi, a rezultat vraca serveru, pa napokon i browseru. U toj situaciji browser
uopste ne znate da li ste usluzeni statickom stranicom ili je kod koji vas browser
pikazuje generisan od strane web aplikacije. Nije mu ni bitno, dokle god
prosledeni kod razume i moze da prikaze.
|
| |
| |
| Valentino | Date: Saturday, 2011-07-09, 3:00 PM | Message # 3 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 186
Status: Offline
| Najbitniji zakljucak koji se odavde izvlaci je da se web aplikacije ponasaju kao
sajtovi. Razlog je vrlo jednostavan: one jesu sajtovi.
1 potreba da se korisnici loguju, pretrazuju, kompleksna navigacija i filtriranje itd
Obelezja web aplikacija
I desktop i web aplikacije imaju jedan zadatak: resavanje odredenog ljudskog
problema. Iako se pristup problemu i nacin na koji ga resavaju ne razlikuje bitno
izmedu ova dva tipa aplikacija okruzenje u kome se oba izvrsavaju i nacin
interakcije sa korisnikom pravei veliku razliku medu njima. Oba donose niz
prednosti i mana u odnosu na ovaj drugi, a medu najupecatljivije odlike web
aplikacija spadaju:
Aplikacija je na jednom mestu
Desktop aplikacije moraju biti instalirane na klijent racunaru da bi se uopste
mogle koristiti. Kod web aplikacija to nije slucaj jer se one nalaze na jednom
mestu (serveru ili grupi servera). Ovim se uklanjaju mnogi problemi, pre svega
problemi sa distribucijom, nadogradnjom aplikacija i generalno u slucajevima
kada kod desktop aplikacija korisnik mora da preuzme i instalira/updatuje
aplikaciju.
Bitna stvar je da kod web aplikacija korisnik nikada ne dobija samu aplikaciju,
vec samo interfejs ka njoj sto je u sustini sve sto mu i treba. Ova cinjenica znatno
olaksava zivot obema stranama (i autorima i korisnicima web aplikacija).
Sve sto vam treba je browser
Ovo je mozda najbitnije obelezje web aplikacija. Da biste koristili neku od ovih
aplikacija potreban i dovoljan vam je samo web browser. Ovo povlaci niz
prednosti:
- Vecina zaposlenih vec zna da koristi web browser.
- Web aplikacija se ponasa kao sajt sa cim su skoro svi zaposleni vec imali
priliku da se sretnu.
- Klijent racunar nema nikakve hardverske ili softverske zahteve osim onih
koje mu namece sam browser.
- Aplikaciji se moze pristupiti sa bilo kog mesta na planeti pod uslovom da
nije izolovana (napravljena da radi samo na nivou firme – intranet).
- Klijent nema potrebe da instalira bilo kakav dodatni software ako je sama
aplikacija na bilo koji nacin izmeni (upgrade, ispravka gresaka i slicno).
Sve izmene postaju vidne i dosupne korisncima onog trenutka kada su
implementirane u aplikaciju.
|
| |
| |
| Valentino | Date: Saturday, 2011-07-09, 3:00 PM | Message # 4 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 186
Status: Offline
| Korisnik je samo korisnik
Kod desktop aplikacija korisnik je cesto duzan da instalira aplikaciju na svoj
racunar, konfigurise je i da se kasnije stara da je sve u redu i da radi. Na ovaj
nacin korisnik nije samo korisnik aplikacije vec i njen administrator.
Kod web aplikacija tog problema nema. Korisnik je samo korisnik, ne i osoba koja
odrzava aplikaciju. Nema glavobolje oko backupovanja podataka, padanja
aplikacije, softverske nekompatibilnosti i slicnih stvari koji cesto znaju biti veliki
problem, posebno neiskusnim korisnicima racunara.
Administrator aplikacije je cesto i njen autor
Ovo nije pravilo, ali je prilicno cest slucaj. Kako vam se svida ideja da vi kao
korisnik uocite gresku, kontaktirate administratora i dok jos telefonom pricate sa
njim on tu gresku ispravi? Pri tom, ko vam bolje moze pomoci oko aplikacije do
njenog autora?
Web aplikacije su sigurne
U zadnjih par godina postali smo svedoci prave navale spijunskih programa,
programa koji vrte reklame na vasem racunaru ili cak nekih znatno ozbiljnijih
stetocina. Jedan od cestih oblika distribuiranja ovih programa je kao dodatak
nekim popularnim desktop aplikacijama (programi kao sto su KaZaA Media
Desktop ili popularni RadLight video player).
Kod web aplikacija ne morate brinuti o tome da li ce vam one instalirati neki
dodatni (nezeljeni) software ili na bilo koji nacin ugroziti stabilnost vaseg
racunara. Web aplikacije su sigurne koliko i browser na vasem racunaru posto on
predstavlja sponu izmedu njih i sistema.
2 Internet Service Provider – provajder internet usluga
Korisnici vole web aplikacije
Mozda se ova tvrdnja cini cudna ovako napisana, ali pogledajmo par primera.
Ljudi vole da mogu da provere svoj email kada nisu za svojim racunarom (ukoliko
imaju pristup webmailu), ljudi vole portale na kojima se informisu i medusobno
komuniciraju, ljudi vole prodavnice na kojima mogu u par klikova da kupe ono
sto ih interesuje bez potrebe da izlaze iz kuce, ljudi vole da vesti dolaze ka njima,
a ne da oni jure vesti i tako dalje. Sve ove zahteve uspesno izvrsavaju web
aplikacije i na ogromnu vecinu njih smo se toliko odomacili da nam je cudno ako
negde nedostaju. Recimo, na ISPa2 koji ne pruza webmail korisnici ce osuti drvlje
i kamenje zbog tog ogromnog propusta. Ili jednostavno probajte da nadete blog
bez RSS feeda...
Razloga zasto korisnici vole web aplikacije ima vise, a jedan od najznacajnijih je
svakako to sto se lako koriste. Nema gomile padajucih menija, paleta, kontekst
menija, specijalizovanih komponenti za unos ovoga i onoga. Tu su linkovi, tu su
osnovne kontrole u vidu tekst polja, polja za odabir jedne ili vise opcija,
dugmad... I to je manje vise to.
|
| |
| |
| Valentino | Date: Saturday, 2011-07-09, 3:00 PM | Message # 5 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 186
Status: Offline
| Iako ovako ograniceno okruzenje moze predstavljati problem developerima ono
nosi dobar deo zasluga za popularnost web aplikacija. Pokazalo se da bez obzira
kakve sve mogucnosti neka desktop ili web aplikacija pruzala vecina korisnika ce
koristiti samo ogranicen skup mogucnosti ili aplikaciju uopste nece koristiti. Iz
ovoga se izvlaci prilicno jasan zakljucak: sto je aplikacija kompleksnija to ce ona
vise odbijati korisnike. Opste je poznato da bas jednostavnost (odsustvo
kompleksnih alata i mogucnosti) obicno odreduje u kojoj meri ce neka aplikacija
biti prihvacena od strane korisnika.
Dobri primeri jednostavnih, a mocnih web aplikacija GMail i Basecamp. Obe
pruzaju elementarne mogucnosti upakovane u prijatno i logicno okruzenje u
kome se korisnici lako snalaze. Doduse, GMail ima i niz naprednih mogucnosti,
ali su one vesto "sakrivene" da ne smetaju. Njihov kvalitet dokazuje veliki broj
korisnika i njihovi pozitivni utisci.
3 Ajax - Asinhroni JavaScript + XML
Buducnost web aplikacija
Kada je vec spomenut GMail mora se spomenuti prava malo revolucija koju je
njegova pojava donela medu web developere. JavaScript je ranije koriscen za
izradu raznih, uglavnom jeftinih efekata nad slikama, padajucih menija i cesto
irtirajucih elemenata (razne zvezdice sto prate kursor misa i slicno) sto je uveliko
spustalo mogucnosti ovog mocnog skript jezika u ocima velikog web
profesionalaca. Bilo je potrebno da se pojavi servis kao sto je GMail da developeri
(ponovo) uvide za kakve sve zanimljive stvari JavaScript moze biti iskoriscen.
Vec smo bili svedoci korenitih promena koje su potresale web u zadnjih 10
godina. Do pre desetak godina sajt je bio jedan direktorijum na nekom serveru u
kome su se nalazili medusobno povezani dokumenti. Nikakve dinamike medu
njima nije bilo. Kako se web razvijao polako se pocela ukazivati potreba za
mocnijim resenjem, koje ce uneti vise dinamike i olaksati razvoj i odrzavanje web
sajtova. Tako su nastali dinamicki sajtovi iza kojih stoje web aplikacije kakve su
danas najcesce srecu. Nastali su portal sistemi, sistemi za upravljanje sadrzajem,
alati za upravljanje projektima, e-banking resenja i mnoge druge manje ili vise
kompleksne aplikacije.
Ono sto je developerima donedavno nedostajalo je mogucnost direktnog
odgovora na korisnikov zahtev bez potrebe za ponovnim ucitavanjem kompletne
stranice. Zahvaljujuci Ajax konceptu3 developeri su napokon dobili tu
mogucnost, a jedan od pionira tog pokreta je Google sa svojim servisima kao sto
su GMail i Google Maps.
Ako se u obzir uzmu sve cinjenice buducnost web aplikacija cini se svetlom,
posebno kada poslovni korisnici uvide sve prednosti koje one donose
(pojednostavljeno odrzavanje, platformska nezavisnost i tako dalje). Sa sirim
prihvatanjem Ajax koncepta web aplikacije ce postajati sve slicnije desktop
aplikacijama. Naravno, neke desktop aplikacije nikada nece biti zamenjene web
aplikacijama (editori fotografija, razvojna okruzenja i tako dalje), ali sistemi za
kolaboraciju i upravljanje projektima, skladista fotografija, sistemi za upravljanje
dokumentima i sadrzajem, webmail servisi itd. – to su savrsena mesta gde web
aplikacije vec danas predstavljaju proverena i pouzdana resenje.
|
| |
| |
|
